Kako bi stvari izgledale ako sve krene “po zlu” sutra? Šta nam to govori o tome kako da se pripremimo danas?
Aktuelna situacija sa virusom korona nas je izmestila u realnost straha i opšte zabrinutosti. Mnoge, posebno velike kompanije su i dalje u režimu rada od kuće kako bi sačuvale zdravlje i blagostanje svojih zaposlenih. Neke od njih su do kraja godine odložile povratak u kancelarije, neke su uvele relaksiraniji način tako što određen broj radnika rotiraju po smenama, kako bi sprečile masovnije okupljanje na radnom mestu.
Upravo te okolnosti nas upućuju na jednu tehniku razmišljanja koju su primenjivali rimski stoici, o čemu piše James Clear u svom blog postu Inversion – The Crucial Thinking Skill Nobody Ever Taught You koji obrađujemo u nastavku.
Antički filozofi stoicizma poput Marka Aurelija, Seneke, Epikteta sprovodili su vežbu premeditatio malorum što u prevodu znači predumišljanje lošeg.
Na primer, stoici bi zamišljali kako bi izgledalo ako izgube posao i postanu beskućnici, ili šta će se desiti ako se povrede i postanu paralizovani, ili ako se naruši njihova reputacija i položaj u društvu.
To je princip po kome predviđamo unapred najgori mogući scenario, ishod ili rezultat neke naše aktivnosti u životu.
Zašto bismo kretali od najgoreg?
Stoici su verovali da zamišljanje najgoreg ishoda unapred pomaže da se prevaziđe strah od negativnog iskustva i napravi bolji plan prevencije od tog slučaja. Dok su mnogi ljudi fokusirani na to kako da ostvare uspeh, oni su uzimali u obzir i to kako da upravljaju potencijalnim neuspehom.
Ovakav način razmišljanja u kome razmatramo da se desi suprotno od onoga što želimo, poznat je kao inverzija.
James Clear
Kako veliki mislioci “razbijaju” status kvo inverznim razmišljanjem
Čuveni nemački matematičar Carl Jacobi je bio poznat po ovom pristupu u svom radu. On je rešavao ozbiljne i teške probleme koristeći inverziju – verujući da je najbolji način da razjasni matematičke probleme posmatrajući ih u obrnutoj formi. On bi zapisao suštu suprotnost problema koji rešava i na taj način mu je rešenje dolazilo brže.
Obrnuto razmišljanje – inverzija je moćna tehniika razmišljanja jer stavlja akcenat na greške i prepreke koje nisu očigledne na prvi pogled i kao rezultat ih previđamo.
Bend Nirvana daje dobar primer
Jedan od najvećih zaokreta u muzičkoj industriji u poslednjim decenijama 20. veka je napravio bend Nirvana. On je začeo i popularisao potpuno novi žanr – alternativni rok. Njihov album “Nevermind” je zabeležen kao jedan od “kulturno, istorijski i estetski važnih” snimljenih zvukova u celom 20. veku.
Nirvana je zapravo pristupila “obrnuto-inverzno” u promociji svog albuma u odnosu na metal bendove kao što je Poison i Def Leppard koji je potrošio milione na produkciju i marketing svake ploče. Nirvana je to uradila za samo 65,000 dolara. Njihov pristup je bio suprotan poznatim pristupima bendova u to vreme. I to je donelo uspeh i popularizaciju novog žanra.
Uspeh je precenjen. Izbegavanje neuspeha je važnije.
James Clear
Prema Klirovom istraživanju, ambiciozni mladi ljudi obično su fokusirani kako da postignu uspeh. Ali, multimilionski investitor će ih pre ohrabriti da razmotre sve ono što je “suprotno od uspeha”.
Nasuprot pitanju kako da uradim nešto, zapitaj se: kako da ne uradim nešto?
Primenimo princip inverznog razmišljanja na vaše radno mesto.
Lideri se mogu pitati: „Šta bi neko radio svakog dana da je užasan menadžer?“ Dobri lideri bi verovatno izbegli te stvari. Slično tome, ako je inovacija osnovni deo vašeg poslovnog modela, možete se zapitati: „Kako da učinimo ovu kompaniju manje inovativnom?“ Eliminisanjem tih potencijalnih pretnji utičemo da brže dođe do kreativnih ideja.
Svako odeljenje marketinga želi da privuče nove klijente, ali možda bi bilo korisno pitati i suprotno: „Šta bi oteralo našeg osnovnog kupca?“ Drugačija tačka gledišta može dati iznenađujuće uvide.
Možete naučiti puno ako identifikujete ono što ne funkcioniše, pored analize onoga što već funcioniše, ističe dalje Klir. Koje greške i ometanja u radu želite da izbegnete?
Inverznim razmišljanjem do veće produktivnosti
Većina ljudi želi da uradi više za manje vremena. Primenjujući pristup inverzije za produktivnost, mogli biste se zapitati: „Šta ako bih hteo da smanjim fokus? Kako završim dekocentrisan, ometen? ”
Odgovor na to pitanje može vam pomoći da otkrijete šta vam odvlači pažnju i koje prekide u radu možete otkloniti da biste svakoga dana oslobodili više vremena i energije.
Ovaj uvid otkriva opšti princip: Slepa jurnjava za uspehom može imati teške posledice, ali sprečavanje neuspeha obično nosi vrlo mali rizik.
Ova strategija nije samo efikasna, već je često i sigurnija od toga da besomučno jurite uspeh. Neki ljudi idu dotle da uzimaju lekove ili mentalne stimulanse u nastojanju da povećaju svoju produktivnost.
Tajna inverznog razmišljanja nije u pronalaženju dobrog saveta, već u pronalaženju anti-saveta. Uči vas šta treba izbegavati.
James Clear
U početku može biti zastrašujuće ako smo do sada mislili samo u smeru “da će ići sve kako treba”. Ali, život je ipak nepredvidiv. Ovo može biti način da mu “doskočimo” kada nas iznenadi i spremimo odgovor na te situacije unapred.