U situacijama vanrednog stanja, kao što je trenutno aktuelno sa korona virusom u našoj zemlji, ali i globalno, ono što se nametnulo kao tema broj jedan su opet, ili kao i uvek – LJUDI. Kao najvažniji resurs za održanje, oni povlače za sobom niz odluka i mera na svim nivoima, u domenu lične i kolektivne odgovornisti.
Na koji način kompanije brinu o njihovoj dobrobiti, kako ih podržavaju i pokazuju koliko su važni za opstanak i dalji napredak biznisa, nakon krize?
Jedan od primera dobre prakse na temu: kako brinemo o zaposlenima, njihovom zdravlju i bezbednosti je kompanija Infostud grupa, naš partner u promociji ovog događaja, koja je nedavno prijavila i najbrojniji tim za trku Subotica Business Run. Pričamo o tome sa Petrom Stakićem, Šefom korporativnih komunikacija Infostud grupe.
Da počnemo od toga, kako podržavate rad van kancelarije?
Oko 90% zaposlenih u Infostud grupi trenutno radi u svojim domovima jer je tako najbezbednije. Preostalih 10% posto su kolege koje zbog prirode posla moraju da budu u firmi, npr. sistem administratori ili računovodstvo. Njima je obezbeđena sva neophodna zaštitna oprema i sredstva za dezinfekciju, a uvedene su i neke mere koje ranije nisu postojale. Obavezna razdaljina, popodnevna smena i slično. I to dobro funkioniše.
Za ostale zaposlene koji rade od kuće obezbeđeno je pre svega razumevanje. Ovo kažem zbog toga što nije lako naprasno prebaciti sav celonedeljni kancelarijski rad u privatno okruženje i zbog toga smo maksimalno fleksibilni. Svesni smo da ni deca ne idu u vrtiće i škole pa je neophodne posao uskladiti sa porodičnim obavezama. Otuda imamo razumevanja ako ljudi rastegnu svoje radno vreme, tj ako popodne ili predveče završe stvari za posao ili održe sastanke.
Bitno je, što bi se reklo, da se posao uradi jer uprkos svemu ne smemo da stanemo sa aktivnostima. Zapravo, rad od kuće je u ovom vremenu dosta stvar individualne organizacije i usklađivanje međusobne online komunikacije. Svi su za dobili neophodnu opremu, a za komunikaciju koristimo sve od servisa što dobro radi u datom momentu, Teams, Skype, Zoom itd.
Neobično nam je i to što važne sastanke i planiranja velikih timova obavljamo online, a ranije smo to radili isključivo uživo. Iako nas je nevolja naterala na ove mere siguran sam da ćemo na kraju naučiti nešto novo, kako o načinu rada, tako i o komunikaciji. Ono što je zanimljivo jeste da su neki dobri običaji opstali samo u promenjenim okolnostima. Pošto ne mogu uživo kao do sada, deo zaposlenih se petkom na kraju radnog vremena druži online uz pivo. Tada “na dnevnom redu” nisu poslovne teme.
Koji je cilj ovakvog povezivanja i šta još praktikujete u ovom periodu?
Cilj je održavanje dobrog duha i atmosfere. Koliko god je lepo raditi od kuće, ljudi su ipak navikli na kolege i svakodnevnu komunikaciju sa njima. Na ovaj način se to nadoknađuje. Verujem da mnogima prija da sa kolegama razgovaraju i o neobaveznim stvarima, kao što to čine i na poslu. U ovom periodu smo se fokusirali i na lični razvoj pa je tako ovo idealno vreme za relizaciju takozvanih “razvojnih planova”. Omogućavamo ljudima da rade na svojim profesionalnim veštinama uz pomoć mentora, vebinara, stručnih knjiga i slično.
Koliko vaši zaposleni upražnjavaju fizičke aktivnosti trenutno i da li ih u tome podržavate?
Podržavamo ih potpuno u „normalnim vremenima” tako što im omogućavamo da se na različite načine bave sportom. Međutim, sada je na svakome individualna odgovornost da se organizuje. Nadamo se da će naći način i neće zapostaviti sportske aktivnosti. Makar radili vežbe za istezanje kod kuće kao neki minimum.
Neke moje kolege su i tu pokazale kreativnost. Naime, već dugo postoji praksa da deo zaposlenih u prostorijama Infostud grupe svakodnevno praktikuje planking. Okupe se i „plankuju” dok ne ostane jedna osoba koja najviše izdrži. Pošto sada to nije moguće raditi u kancelarijama, organizovali su online planking. Odziv je bio dobar, a bilo je i zabavno.
Postoji li “panika i strah” ljudi usled neizvesnosti koliko će ovo stanje trajati i koji je odgovor top menadžmenta kompanije?
Ne postoji panika jer smo na vreme počeli da komuniciramo o opasnostima koje po zdravlje nas i naših porodica nosi virus, i u skladu sa tim sproveli mere koje sam već naveo. Istovremeno smo i organizovali rad u vanrednim okolnostima kako bismo nastavili sa poslovanjem. Pravovremeno informisanje zaposlenih još jednom se potvrdilo kao najefikasnija mera u ovakvim momentima jer se baš na taj način izbegavaju panika i strah. U ova stanja upadnete obično kada vam informacije nedostaju. Pokazalo se da je za brzu razmenu informacija i konsultacije menadžmenta pored online sastanaka najkorisniji viber, a zaposleni svakako najbitnije informacije dobijaju putem mejla.
Rekao bih da kod svih nas iznad glave stoji znak pitanja „dokle će ovo da traje?”, ali sa druge strane svi ispravno rezonuju da ovo nije redovna okolnost i da je logično da će se preduzimati mere u skladu sa njima.
Da li u kriznim situacijama menadžment donosi drastičnije odluke kao što su: smanjenje obima poslovanja, revidiranje budžeta, snižavanje plata, prinudni odmori?
Svi sada donose važne odluke. U našem slučaju ne bi ih nazvao drastične, pre su to preventivne vere koje imaju za cilj da usklade poslovanje sa okolnostima. Morali smo da redukujemo veliki broj ciljeva jer isto to rade i oni sa kojima sarađujemo. Takođe, brže i odlučnije donosimo odluke jer je vreme ključan faktor. Budžeti se svakako revidiraju jer će ova situacija imati ekonomski uticaj ne samo na našu firmu već i državu, i globalnu ekonomiju. Ne šaljemo ljude na prinudne odmore, naša glavna namera je da svima sačuvamo radna mesta.
Kakve su prve reakcije vaših klijenata po pitanju poslovanja – da li su već primetne neke promene u obimu saradnje u novonastaloj situaciji?
Primetne su naravno. I na njihov rad utiče celokupna situacija. Zbog toga smo praktično u svakodnevnom kontaktu sa njima i gledamo da zajedno pronađemo najbolji mogući način da preguramo ovu situaciju.
Smatrate li da u doba krize treba “više štedeti za crne dane” i koji sektori su potencijalno prvi na udaru kada dolazi do redukovanja budžeta?
Svakako je potrebno smanjiti troškove. To ne znači da se mora stati sa svim aktivnostima ali potrebno je da one budu u skladu sa onim što je cilj firme u trenutnoj situaciji. Neke mere štednje su nam se praktično i nametnule, na primer naši zaposleni ne idu na konferencije u zemlji i inostranstvu iz opravdanih razloga. Ali to je samo jedan mali vid uštede. Svaka firma ima svoje načine. Ono o čemu se dosta polemiše u stručnim i nestručnim krugovima jeste rezanje troškova marketinga. To je ok ali je velika greška u potpunosti ih ugasiti.
Npr. sada kada je ograničeno kretanje usled vanrednog stanja sigurno nećete ići sa oglašavanjem na bilbordima, sa promocijama na mestu prodaje i slično. Ali možete sredstva za oglašavanje sada preusmeriti na online kanale koji za cilj u ovom momentu više imaju brending nego klasičnu prodaju. Mi u velikoj meri to radimo. Naravno, i tu gledamo da budemo racionalni sa troškovima.
Takođe, trudimo se da pomognemo koliko možemo zdravstvenim institucijama ili organizacijama koje podnose najveći teret ove krize. Raduje me što vidim da su mnoge kompanije pokazale tu društvenu solidarnost i to će u mnogome pomoći da se ovaj virus pobedi.
Koji moto najbolje opisuje vašu korporativnu kulturu u domenu ljudskih resursa?
Ima ih više, ali onu koju bih posebno izdvojio, i koja je po meni jedna od najjačih karakteristika Infostud grupe, jeste fer odnos. Kako prema poslovnim saradnicima, tako i prema zaposlenima. Baš zbog toga što ovo nije poslovna vrednost koju deklarativno spominjemo jer lepo zvuči, već je stvarno živimo, zbog toga u ovo vreme nailazimo na veliko razumevanje poslovnih saradnika i naših zaposlenih.