Boris Mojsa je učenik sportske gimnazije, korisnik Fondacije Ane i Vlade Divac, ali pre svega talentovani mladi atletičar. Kao predstavnik reprezentacije Srbije 2019. godine na Balkanijadi u Istanbulu, osamnaestogodišnji mladić iz Opova dokazuje svoj kvalitet i svoj talenat.
Kada si počeo da se baviš trčanjem?
Atletikom sam se počeo da se bavim 2016. godine kada sam nastupio za moju osnovnu školu na školskom takmičenju u atletici. Te godine sam stigao sve do Vranja gde se održavao republički deo takmičenja, gde sam zauzeo treću poziciju u trci na 600 metara. Posle tog velikog uspeha bez nekih ozbiljnijih treninga, stupio sam u ozbiljniji kontakt sa trenerom atletskog kluba iz mesta gde živim, Opova, gde i dalje treniram i nastupam za isti klub.
Kako praviš ravnotežu između školskih obaveza i trčanja? Kao učenik sportske gimnazije, da li na trčanje gledaš kao hobi ili obavezu?
Do sada mi to uopšte nije pravilo problem, već nekako shvatam svoje obaveze oko škole i pokušavam da pravim razliku između škole i sporta. Ali svakako pored toga svaki dan putujem do škole iz Opova što mi isto oduzme oko 3 sata od dana. Trčanje ne gledam kao neku vrstu obaveze zbog toga što volim da trčim i mogao bih trčati bilo kada i bilo gde, a opet ga ne gledam kao hobi zbog toga što već imam i nastupe za reprezentaciju i nekako pokušavam da pokažem našu zemlju u najboljem svetlu.
Da li planiraš nakon završetka gimnazije da se profesionalno baviš atletikom ili želiš da ti to bude hobi?
Voleo bih posle srednje škole da nastavim da se bavim atletikom na višem nivou. I dalje nisam razmišljao previše o tome koji ću fakultet upisivati, ali znam da isto kao i sa srednjom školom, on neće imati uticaj na moje trčanje i rezultate.
Šta bi izdvojio kao negativnu stranu trčanja (sporta)?
Dosta odricanja. U slučaju da neko želi da se takmiči na malo ozbiljnijem nivou to traži dosta izdvojenog vremena, a sa time i dosta odricanja. Ali opet to i nije nešto negativno ako ta osoba voli svoj sport i spremna je da rizikuje da bi ostvarila svoje ciljeve.
Korisnik si stipendije Fondacije Ane i Vlade Divac. Koliko i na koji način ti je ona pomogla u tvojoj sportskoj karijeri?
Fondacija Ane i Vlade Divac mi je mnogo pomogla što se tiče sporta. Stipendiju koju sam dobijao na mesečnom nivou koristio sam za pripreme i sportsku opremu, ali i takođe oko škole i školskog pribora.
Kvalitetne pripreme i bolja opremljenost oko škole, omogućili su mi da se što više fokusiram na sopstveno trčanje i takmičenja.
Koje od dosadašnjih sportskih dostignuća bi istakao kao najznačajnije?
Najveći uspeh u mojoj dosadašnjoj karijeri mora biti nastup za reprezentaciju Srbije na Balkanijadi u Istanbulu 2019. godine. U trci na 800 metara bio sam jedini takmičar koji je rođen 2003. godine, svi ostali takmičari su bili stariji od mene, a što se tiče rezulatata, imao sam deseto vreme po startnoj listi, dok sam trku završio kao četvrtoplasirani, što je za mene bio veliki uspeh. Takođe sam redovni član reprezentativnih priprema još od 2018. godine kada sam prvi put postao prvak Srbije na 800 metara u svojoj starosnoj kategoriji. Od velikih takmičenja sam dobio poziv da nastupim na Šestomeču u Istanbulu, što sam zbog zdravstvenih problema morao da odbijem.
Koji su ti trkački ciljevi za 2021. godinu? Imaš li neki dugoročni sportski plan?
2020/21 sezonu sam lepo započeo ličnim rekordom u dvorani, ali posle dvorane sam zbog povrede morao pauzirati veći deo letnje sezone gde sam dosta propustio. U ovoj godini mi je ostao samo još kup Srbije, gde se nadam prolasku u finale i novom ličnom rekordu na 400 i 800 metara. Za sledeću sezonu pokušaću ispuniti normu za Svetsko juniorsko prvenstvo, koje će se održavati u Kolumbiji. A što se tiče dugoročnih ciljeva, mislim da imam isti cilj kao i svako ko se ozbiljnije bavio nekim sportom, a to su Olimpijske igre.
Šta imaš da poručiš vršnjacima koji nisu trčali do sada?
Atletika kao kraljica sportova jeste “odskočna daska” za bilo koji drugi sport, ali pre svega za zdrav život. Ja nisam zaista upoznao samog sebe dok se nisam našao na treningu dužine, gde sam sam trčao po više od sat vremena. Nekada je potrebno samo da uzmete da trčite i da se “odvežete” od ovog sveta i pustite probleme koje imate, videćete kako će vam se misli očistiti i kako ćete se osećati ispunjeno i puno energije.
Imaš li na pameti opremu koja bi ti bila potrebna da postigneš te svoje ciljeve? Na koji način bismo mogli da ti pomognemo u vezi nje?
Trenutno bi mi dosta značile patike u kojima bih mogao da radim brže deonice poput “dvestotki”, takođe bi mi značile nove sprinterice jer u ove trenutne trčim još od 2019. godine, što se isto odnosi i za biciklističke.
Ko može i ko želi da pomogne Borisu, neka nam se javi da zajedno budemo deo njegovog ostvarenja ciljeva. Od opreme mu je potrebno sledeće:
HOKA Patike MEN’S RINCON 2 – 14.999,00 RSD 
Helanke – 4.599,00 RSD 
Nike Air Zoom Victory Racing Shoe – 179,99€