Sve veći broj kompanija stavlja veliki prioritet na dobrobit svojih radnika, pod pretpostavkom da će zadovoljniji radnici imati veću produktivnost.
Na osnovu meta-analize 339 nezavisnih studija koje je prikupio Gallup, pokrivajući blagostanje i produktivnost od skoro 2 miliona zaposlenih (1.882.131) i performanse preko 80.000 poslovnih jedinica (82.248), koje potiču iz 230 nezavisnih organizacija u 49 industrija u 73 zemlje. Rezultati ukazuju na jaku pozitivnu korelaciju između dobrobiti zaposlenih, produktivnosti i performansi firme.
Sve veći broj kompanija tvrdi da je prioritet dobrobit radnika, a postoji i brzorastuća industrija firmi koje prodaju proizvode vezane za dobrobit zaposlenih. Ali, da li ulaganje u veće blagostanje zaposlenih zapravo dovodi do veće produktivnosti zaposlenih i, u krajnjem slučaju, daje bilo kakve opipljive koristi za tačku rentabiliteta poslovanja? Eksperimentalni dokazi (npr. Osvald et al. 2015) sugerišu da je odgovor „Da“. Međutim, realni dokazi trenutno nedostaju.
Veće blagostanje zaposlenih povezano je sa većom produktivnošću i boljim performansama kompanije
Slika ispod pokazuje pravu korelaciju rezultata između:
- blagostanja zaposlenih (mereno zadovoljstvom zaposlenih sa firmom kao mestom za rad),
- produktivnosti zaposlenih i
- performansi firme
u svim industrijama i regionima.
Fokus je na četiri ključna pokazatelja performansi, najznačajnije iz perspektive poslovanja: lojalnost kupaca, produktivnost zaposlenih, profitabilnost poslovne jedinice i fluktuacija osoblja.
Zadovoljstvo zaposlenih pokazuje da postoji značajna pozitivna korelacija sa lojalnošću klijenata (r = 0,31) i značajna negativna korelacija sa fluktuacijom osoblja (r = -0,25). Dakle, zadovoljniji zaposleni imaju bolje odnose sa klijentima i ređe napuštaju te poslove.
Korelacija sa produktivnošću zaposlenih je pozitivna i jaka (r = 0,2).
Veća lojalnost kupaca i produktivnost zaposlenih, kao i manja fluktuacija zaposlenih, ogledaju se i u većoj profitabilnosti poslovnih jedinica, o čemu svedoči umerena, pozitivna korelacija između zadovoljstva zaposlenih i profitabilnosti (r = 0,16)
Razlike između industrija veće nego između regiona
Korelacije se donekle razlikuju od industrije. Na slici 2 prikazane su korelacije rezultata između dobrobiti zaposlenih, produktivnosti i performansi firme u okviru različitih industrija: finansija, maloprodaje, usluga i proizvodnje.
Za većinu rezultata zadovoljstvo zaposlenih je najvažnije u finansijama, nakon čega slijedi maloprodaja, a potom i usluge. Povezanost između zadovoljstva zaposlenih i profitabilnosti poslovnih jedinica je nešto jača u finansijskoj industriji nego u drugim industrijama, osim u proizvodnji. Tačnije, u proizvodnji je zadovoljstvo zaposlenih najslabije povezano sa produktivnošću, ali je zato najjače povezano sa profitabilnošću poslovnih jedinica među svim industrijskim sektorima.
Malo je dokaza za razlike između firmi sa sedištem u SAD i drugim zemljama.
Analiza sugeriše niz smernica za buduća istraživanja. Jedan potencijalni razlog koji treba ispitati je snažna veza između blagostanja i produktivnosti u finansijskoj industriji. Pretpostavlja se da je to povezano sa uslovima rada u tom sektoru, posebno zbog relativno više stresa i slabije ravnoteže između poslovnog i privatnog života, što može nadmašiti pozitivne koristi od veće plate . Ovo sugeriše da u finansijskoj industriji ima više prostora nego u drugim industrijama za dobrobit zaposlenih da bi se otključali pozitivni ishodi produktivnosti.
Proizvodnja je visoko fokusirana na efikasnost procesa i sigurnost kao primarne metrike unutar postrojenja, koje se direktno odražavaju na troškove. Principi rada su usmereni na diskrecione napore, koji zatim utiču na kvalitet, efikasnost i sigurnost u proizvodnim pogonima i timovima, što može objasniti veću povezanost između zadovoljstva zaposlenih i profitabilnosti poslovne jedinice u proizvodnom sektoru.
Zašto veća dobrobit zaposlenih dovodi do veće produktivnosti?
Naravno, samo iz ove meta-analize ne možemo napraviti nikakvu jaku uzročnu tvrdnju o efektu blagostanja zaposlenih na produktivnost ili učinak firme. Međutim, postoji teorijska i empirijska literatura koja ukazuje na ovaj pravac.
Teorija ljudskih odnosa navodi da je veće blagostanje zaposlenih povezano sa višim moralom, što dovodi do veće produktivnosti (Strauss 1968). Nasuprot tome, teorije motivacije o očekivanjima pretpostavljaju da produktivnost zaposlenih proizilazi iz očekivanja nagrada (uključujući i veće blagostanje) koji potiču od izazvanog napora da se postigne rezultat (Lawler i Porter 1967, Schwab i Cummings 1970). Teorija emocija tvrdi da emocionalna stanja zaposlenih utiču na njihovu produktivnost (Staw et al. 1994), a posebno da pozitivne emocije dovode do povećane motivacije, a time i do boljih rezultata rada i organizacionog građanstva (Isen i Baron 1991). Dalji efekat je kroz pozitivno, stimulativno uzbuđenje, što može rezultirati većom kreativnošću (Isen et al. 1987) ili uticati na pozitivne promene u stavovima i ponašanju zaposlenih (Baumeister et al. 2007).
U skladu sa tim predviđanjima, Oswald i drugi autori (2015) pokazuju u laboratorijskom eksperimentu da je povećanje blagostanja snažno povezano sa povećanjem produktivnosti do 12% u podsticanom stvarnom naporu. U drugoj studiji, De Neve i Oswald (2012) otkrivaju da pojedinci koji su prijavili veći nivo zadovoljstva životom u dobi od 16, 18 i 22 godine imaju značajno viši nivo zarade kasnije u životu. Ovo važi čak i kada se poredi između braće i sestara u širokom spektru pokazatelja koji uključuje obrazovanje, inteligenciju, fizičko zdravlje i samopoštovanje.
Edmans (2011, 2012) proučava odnos između zadovoljstva zaposlenih i dugoročnih prinosa na berzi koristeći vrednosni ponder portfolija „100 najboljih kompanija za rad u Americi“ . Autor pokazuje da su u periodu od 1984. do 2011. godine ove kompanije imale između 2,3% i 3,8% više prinosa od industrijskog prosjeka.
Studija koja je ovde prikazana sugeriše jaku, pozitivnu korelaciju između dobrobiti zaposlenih, njihove produktivnosti i performansi firme. Baza dokaza stalno se povećava i ukazuje da je ova korelacija, u stvari, uzročna veza (koja idee od blagostanja do produktivnosti).
Ovi nalazi ukazuju da je potrebno konzistentnije merenje blagostanja zaposlenih u firmama, uz produktivnost i rezultate poslovanja. Intervencije usmerene na povećanje produktivnosti treba da se usmere na ključne pokretače dobrobiti na poslu, kao što su društveni odnosi, stvaranje zanimljivijih radnih mjesta i poboljšanje balansa između poslovnog i privatnog života.
Izvor: www.voxeu.org