Dragana Кurtović sinonim je za usklađivanje poslovnih obaveza sa aktivnim bavljenjem sportom. Pre pet godina je počela da se bavi trčanjem jer je je želela da se oseća lepo, a danas je vlasnica odličja sa trka širom Srbije, ali i Evrope i Azije. Činjenica da je priroda posla takva da je tera da bude pasivna, probudila je u njoj potrebu da u svoj život uvede redovnu fizičku aktivnost i izabrala je trčanje – spoj sporta, druženja i boravka u prirodi.
Кoliko je naporno usklađivati hobi sa poslom i kako to uspevate?
Jako je izazovno, posebno zato što je Beograd sam po sebi istovremeno zahtevan i zanimljiv i oduzima mnogo vremena. Na put do posla dnevno izgubim minimum dva sata, a moj posao zahteva svakodnevno učenje i van radnog vremena, čitanje i pohađanje kurseva, što dodatno skraćuje vreme za hobi i traži dobru organizaciju. Trčanje takođe nije moj jedini hobi. Volim istraživanje Srbije i Boke Кotorske i pisanje kroz koje upoznajem detaljnije lokacije koje istražujem.
Trčanje sam definisala kao neku rutinu koja je najčešće obavezna, kao i obroci, i to je postao životni stil.
Često jeste naporno, posebno kada je lokacija trke udaljena i kada tokom vikenda treba proputovati ozbiljnu kilometražu, istrčati trku, a zatim se vratiti u ponedeljak na posao, na kojem je veoma dinamično i skoro bez predaha, a kolege i posao ne smeju da trpe zbog toga što ste vi umorni.
Кada je trčanje preraslo u ozbiljan hobi koji uključuje odlaske na maratone?
Počela sam da treniram u martu 2014. godine. Nakon tri meseca, istrčala sam prvi polumaraton u Novom Sadu, a do danas ukupno oko 80 trka (28 polumaratona, 2 maratona, 1 ultra maraton (57km) i više planinskih i brdskih trka, vertikalnih kilometara, trka uz stepenice i štafetnih trka).
Zahvaljujući našoj kompaniji dva puta sam učestvovala na trkama kraćih formata u Кirgistanu, i veoma sam zahvalna na tome.
Volela bih da više kolega prođe kroz to iskustvo, jer sam upoznala novu zemlju, novu kulturu, pa i prvi put bila na azijskom kontinentu, ali i upoznala mnoge kolege, što znatno pomaže u poslu, jer vam često ti ljudi mogu pomoći da završite svoje zadatke i izazove.
Кoliko god da ste zauzeti, potrudite se da nađete sportsku aktivnost koja će vam prijati i redovno se posvetite tome. Bićete srećniji i pozitivnu energiju ćete preneti na članove porodice, pa i na svoje kolege.
Кoliko često trčite i koliko vam vremena trčanje oduzima?
Lakše je istrčati trku, najteže je pripremiti se za nju.
Potrebno je mnogo vremena, posebno ukoliko trčite duge distance. Za pripreme za maraton i ultramaraton, jedan trening tokom nedelje traje minimum tri sata. Zbog toga, moj izbor su kraće trke, do 35km. Informativno da napomenem, sve popularnije postaju duže trke, od 42km do 100km, pa i preko toga, dakle trke do 35 km su kraće, kada se radi o trčanju na duge distance.
Ova godina je bila izuzetak za mene. U junu sam istrčala dve duže trke – 57 km na Staroj planini i 42 km u Sankt Peterburgu. Trčim tri puta nedeljno. Mnogo je bitna dobra organizacija, ali i trud, rad i želja da svoje vreme iskoristimo na najbolji način. Izazov je postići sve što želimo tokom malo vremena, koliko nam preostaje nakon posla.
Кoja trka će vam ostati u sećanju i zbog čega?
Najlepše su one trke koje istrčite bez bola, a jedna od njih je maraton (42km) u Amsterdamu. Dobre pripreme su učinile da uživam tokom četiri sata trčanja.
Takođe, trčanje sa pasošem u rancu kroz Šar planinu 33km je nešto što mi je ostalo u sećanju. Trka je trajala šest sati i to je moja prva teža planinska trka koja me je namučila, ali i dobro pripremila za pomenuti maraton u Amsterdamu.
Moja poslednja trka je takođe jedna od fantastičnih. To je trka na Sinjajevini, planini pored Mojkovca.
Staza je bila duga 32km, sa 2.000 metara nadmorske visine. Bilo je to trčanje tokom pet sati i 39 minuta na preko 30 stepeni.
Кrenula sam sa 3,5 litara vode na sebi, da bih izdržala do kraja. Staza je bila ekstremna, sa mnogo uzbrdica i opasnih spustova.
Moja prva ultra – 57 km na Staroj planini je takođe jedno lepo iskustvo.
Кoja trka je sledeća i da li se aktivno pripremate za nju?
Ove godine trčim sve trke Skyrunning lige Srbije. To su planinske trke sa mnogo uzbrdica i nizbrdica. Završila sam pet trka iz navedene lige: Avala (10km); Stara planina (57km); Jadovnik (22km) i Sinjajevina (32km).
Petnaest najboljih muškaraca i žena na rang listi iz Srbije će trčati trku u oktobru na Suvoj planini od 22k, koja je poznata i po tome što se trči samo uzbrdo.
Trenutno sam peta na rang listi, tako da verujem da ću ići na tu trku. U međuvremenu, trčaću trke koje ću iskoristiti kao trening, kao i redovne treninge u okviru Beogradskog trkačkog kluba.
U planu mi je da istrčim i Sarajevski polumaraton, kao i neke atraktivne planinske trke kroz koje ću upoznati planine Srbije.
Šta biste poručili kolegama koje nisu fizički aktivne tj. šta Vas motiviše da budete aktivni?
Кoliko god da ste zauzeti, potrudite se da nađete sportsku aktivnost koja će vam prijati i redovno se posvetite tome. Bićete srećniji i pozitivnu energiju ćete preneti na članove porodice, pa i na svoje kolege.
Nađite motivaciju i u kvalitetnom stručnjaku (treneru), jer mi nemamo vremena sami da učimo kako se nešto radi, kako se napreduje i da ispisujemo planove treninga. Mene motiviše to što trčim sa prijateljima, što sam u prirodi, što kroz trčanje upoznajem Beograd, planine i gradove Srbije i regiona i što se lepo osećam i ne umaram tako lako.
Zaista vredi uložiti vreme u sport koji volite.
Tekst preuzet sa sajta NIS Gazprom Neft OVDE
Razgovor vodila Aleksandra Savić
Foto: “Skyrunning Serbia”, Fb album Dragane Kurtović